Ma ljudi moji kako je svit u ovoj usranoj državi poput biljaka. Pa nemojte se čudit šta će nan bit gore i crkavat ćemo od gladi. Pa sami puštamo da nas seru. I mućimo.
Ma ljudi moji ne smi mu se dat da pobigne. Uteće nan priko granice sa ne malim imanjem koje je opljačkano svima nama. Upropastili su nas. Kur..., ma neču beštimat, mada san idan ka pas.
Da smo na divjen zapadu ili u Kini Sanadera bi obisili na višala. Da smo u Japanu, Sanader bi se sam obisija. Ali nismo mi ništa civiliziraniji od njih pa da zato mi ne višamo.
MI SMO BILJKE PA TREBAMO GNJOJIVO - ZATO PUŠTAMO DA NAS SERU !!!
MATER VAN MILU DO 11 H
Pa ovo nije za virovat.
Ka ekološki svjestan i savjestan građanin ove jebene države skupljan u sebe doma svu ambalažu koja se može reciklirat, a pogubna je za okoliš. Dobro, ne baš svu, ali onu koja mi najviše ide - boce! Plastične, staklene, limenke, male, velike, šta od pive, šta od vina, šta od soka, šta od piva. :)
Dakle ono šta trošin, to i vraćan. Ne kupin boce po putu i iz kontejnera, ne radim to radi po' kune po boci. Moš reć: "Onda nisi ekološki presvjesan!" Ali to moš obisit mačku o rep jer u ovoj, kako sam već rekao, državi ima, fala Bogu, onih koji se brinu za to, čak se znaju i sukobit oko toga ko je na čijem teritoriju, verbalno, a ako triba i fizicki. Pa ću sad ja bit redikul i ulazit u te "priče"? Fala lipa. Da je rič o kontroli nekog kvarta u opskrbi "robom" koja kuri i nosi "lovu", ajde neka, da i ja vidin svoju računicu.
E, pa da se vratin na boce. One koje moja prisutnost na ovon svitu stvara u otpad. Ni više ni manje.
Lipo su oni napisali u zakone. Je siguro, ne moran ja sve ni pročitat, ja znam da oni lipo pišedu i da će, ka oni "u koje judi viruju" i "dali su in svoj glas" siguro napisat nešto kao da triba kupit otpad kojin trujemo planet i zbrinjavat ga i bla, bla, i da će povratna naknada bit naplaćena odma u cjeni, a vračena donosiocu i bla, bla i ko je obvezan kupit i zbrinjavat, ko ima pravo vozit, ko ovo ko ono.
I ja tako počmen brinit o okolišu, jer kad ima neko ko će uzet i zbrinit nije nikakav problem doma uspostavit kesu za smeće br. 2 u koju se spremaju boce koje dođu u kuću iz raznih tomyja, keruma, konzuma, kaufladda, studenaca. Normalno, neću sad svaku bocu ćin popijen trkat nosit u jednog od inih butigi, nego lipo bacan u "kantun za boce" dok ima mista i ne smeta po kući, pa onda u komadu lipo odnesen, a od "naknade" za ekološku svist biće nagrada makar u obliku škatule kolumba. Baš lipo!
Ali na ti roge, ne ide to tako. Vidili oni da in je puno davat toliko love kad mi oćemo (iako je ta lova njima već plaćena kad smo kupili karlovačko). Naravno da gospoda ima svoje potrebe i još, nedaj Bože, da se kogod od nas javi sposoban i poduzetan koji će od ovoga napravit dobar biznis i postat novi "K.r.." (sami odlućite da li ćete ovdje staviti "Kerum", pa se suočiti s mogućom tužbom jer odvjetnik će sigurno nekako reć da ste vi s tim tili reć ne ono šta ste tili nego ono šta njemu triba da bi pred svojim kljentom opravdao smisao svojeg postojanja, ili "Kurac", pa se suočiti sa svim onim pričama o kulturi, šporkon i čistom...
Zato san već nekoliko puti sve one boce šta san ih donija prosuja njima pod nogan i uz "pička in m......" otiša idan.
Pa, mater in milu, ako iman trideset boca koje ne tribaju bit u okolišu, uzmi ih i daj mi tih jebenih petnajst kuna, šta triba čekat, ali se boce u more bacaju petkom i pari da ja iman vrimena zajebavat se sto puti dolazit sa bocama u butigu, a ovi pizduni šta nemaju pametnijeg posla okolo će pričat da skupljan boce po škovacan i da neman za kruv. Ili bi za vratit boce triba okupit i ženu i dicu i starce, pa čak i dalji rod s kojin nije da se grlimo, pa tako obiteljska druženja pretvorit u kolektivni odlazak "deset komada po glavi". Mater in milu!
Pa, mater in milu, jedan dan san doša sa dicon, nas troje i trideset boca, neš me sad zajebat. Ali taj dan primali su do osan navećer. Mater in milu.
Nekidan se potrefilo da smo iz kuće izlazili cila fameja, nas četiri, u isto vrime i kontan uz put mi je za vratit boce u komadu, nije ih ni bilo četrdeset. Mater in milu, kao da sam u zoni sumraka taj dan su primali boce do podne. O, mater in milu!
I evo me danas, u sadašnjosti. Iziša san s posla na marendu. Radim blizu kuće i odem doma. Gledam ja tri kese boca pucaju po šavu, najviše je ovih od dvi litre, puno zauzimaju a neman sve skupa dvadesetak boca. Usput do posla bi moga ponit deset ovih od dvi litre da oslobodim malo mista. E tako ja i napravin. Dođen u butigu i još nisan ni proša cili kroz vrata, a on meni viče: "Gotovo je, primalo se do jedanajst sati!". Pogledan na uru - jedanajst i četiri. Cilu kesu san tresnija po podu isprid butige, njima i pet kuna. Ma, MATER VAN MILU DO JEDANAJST SATI!
Sad kad su nan turisti tu najradije bi pozva svih da svoje boce bacaju u more, ali začepljene tako da ne potonu nego da se vide. Pa neka seronje vide oćedu li i radit onako kako su i pisali u zakone. Oće li in bit stalo da otpad koji se stvara bude stvarno pokupljen i zbrinut ili će sidit i dalje nas zajebavt i to sve na naš trošak!
Ka ekološki svjestan i savjestan građanin ove jebene države skupljan u sebe doma svu ambalažu koja se može reciklirat, a pogubna je za okoliš. Dobro, ne baš svu, ali onu koja mi najviše ide - boce! Plastične, staklene, limenke, male, velike, šta od pive, šta od vina, šta od soka, šta od piva. :)
Dakle ono šta trošin, to i vraćan. Ne kupin boce po putu i iz kontejnera, ne radim to radi po' kune po boci. Moš reć: "Onda nisi ekološki presvjesan!" Ali to moš obisit mačku o rep jer u ovoj, kako sam već rekao, državi ima, fala Bogu, onih koji se brinu za to, čak se znaju i sukobit oko toga ko je na čijem teritoriju, verbalno, a ako triba i fizicki. Pa ću sad ja bit redikul i ulazit u te "priče"? Fala lipa. Da je rič o kontroli nekog kvarta u opskrbi "robom" koja kuri i nosi "lovu", ajde neka, da i ja vidin svoju računicu.
E, pa da se vratin na boce. One koje moja prisutnost na ovon svitu stvara u otpad. Ni više ni manje.
Lipo su oni napisali u zakone. Je siguro, ne moran ja sve ni pročitat, ja znam da oni lipo pišedu i da će, ka oni "u koje judi viruju" i "dali su in svoj glas" siguro napisat nešto kao da triba kupit otpad kojin trujemo planet i zbrinjavat ga i bla, bla, i da će povratna naknada bit naplaćena odma u cjeni, a vračena donosiocu i bla, bla i ko je obvezan kupit i zbrinjavat, ko ima pravo vozit, ko ovo ko ono.
I ja tako počmen brinit o okolišu, jer kad ima neko ko će uzet i zbrinit nije nikakav problem doma uspostavit kesu za smeće br. 2 u koju se spremaju boce koje dođu u kuću iz raznih tomyja, keruma, konzuma, kaufladda, studenaca. Normalno, neću sad svaku bocu ćin popijen trkat nosit u jednog od inih butigi, nego lipo bacan u "kantun za boce" dok ima mista i ne smeta po kući, pa onda u komadu lipo odnesen, a od "naknade" za ekološku svist biće nagrada makar u obliku škatule kolumba. Baš lipo!
Ali na ti roge, ne ide to tako. Vidili oni da in je puno davat toliko love kad mi oćemo (iako je ta lova njima već plaćena kad smo kupili karlovačko). Naravno da gospoda ima svoje potrebe i još, nedaj Bože, da se kogod od nas javi sposoban i poduzetan koji će od ovoga napravit dobar biznis i postat novi "K.r.." (sami odlućite da li ćete ovdje staviti "Kerum", pa se suočiti s mogućom tužbom jer odvjetnik će sigurno nekako reć da ste vi s tim tili reć ne ono šta ste tili nego ono šta njemu triba da bi pred svojim kljentom opravdao smisao svojeg postojanja, ili "Kurac", pa se suočiti sa svim onim pričama o kulturi, šporkon i čistom...
Zato san već nekoliko puti sve one boce šta san ih donija prosuja njima pod nogan i uz "pička in m......" otiša idan.
Pa, mater in milu, ako iman trideset boca koje ne tribaju bit u okolišu, uzmi ih i daj mi tih jebenih petnajst kuna, šta triba čekat, ali se boce u more bacaju petkom i pari da ja iman vrimena zajebavat se sto puti dolazit sa bocama u butigu, a ovi pizduni šta nemaju pametnijeg posla okolo će pričat da skupljan boce po škovacan i da neman za kruv. Ili bi za vratit boce triba okupit i ženu i dicu i starce, pa čak i dalji rod s kojin nije da se grlimo, pa tako obiteljska druženja pretvorit u kolektivni odlazak "deset komada po glavi". Mater in milu!
Pa, mater in milu, jedan dan san doša sa dicon, nas troje i trideset boca, neš me sad zajebat. Ali taj dan primali su do osan navećer. Mater in milu.
Nekidan se potrefilo da smo iz kuće izlazili cila fameja, nas četiri, u isto vrime i kontan uz put mi je za vratit boce u komadu, nije ih ni bilo četrdeset. Mater in milu, kao da sam u zoni sumraka taj dan su primali boce do podne. O, mater in milu!
I evo me danas, u sadašnjosti. Iziša san s posla na marendu. Radim blizu kuće i odem doma. Gledam ja tri kese boca pucaju po šavu, najviše je ovih od dvi litre, puno zauzimaju a neman sve skupa dvadesetak boca. Usput do posla bi moga ponit deset ovih od dvi litre da oslobodim malo mista. E tako ja i napravin. Dođen u butigu i još nisan ni proša cili kroz vrata, a on meni viče: "Gotovo je, primalo se do jedanajst sati!". Pogledan na uru - jedanajst i četiri. Cilu kesu san tresnija po podu isprid butige, njima i pet kuna. Ma, MATER VAN MILU DO JEDANAJST SATI!
Sad kad su nan turisti tu najradije bi pozva svih da svoje boce bacaju u more, ali začepljene tako da ne potonu nego da se vide. Pa neka seronje vide oćedu li i radit onako kako su i pisali u zakone. Oće li in bit stalo da otpad koji se stvara bude stvarno pokupljen i zbrinut ili će sidit i dalje nas zajebavt i to sve na naš trošak!
Pretplati se na:
Postovi (Atom)